HR - Ljudski Resursi - Srbija

Domaći poslodavci najnepopularniji

Da bi se dobio posao u Srbiji treba imati radnog iskustva, znanja i veština, sreće, a ni veza nije na odmet, iako je tu vrstu „preporuke” hiljadu anketiranih građane Srbije stavilo tek na četvrto mesto među neophodnim uslovima za zapošljavanje.

U istraživanju sajta poslovi.infostud.com, u saradnji s vodećim portalima za oglašavanje poslova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, s namerom da se „snimi” stanje na tržištu rada u ove tri zemlje, suprotno uobičajenom mišljenju, većina anketiranih u Srbiji , kada bi mogla da bira, ne bi izabrala „državni posao”. Najviše, gotovo trećina, najradije bi radila u nekoj stranoj firmi, četvrtina bi da „bude svoj gazda”, a svaki peti voleo bi državnu službu.

U anketi je bilo 60 odsto nezaposlenih, 30 procenata zaposlenih, a oko deset odsto se još školuje.

Država kao poslodavac podjednako je popularna u sve tri zemlje, a rad za domaćeg privatnog poslodavca podjednako je neprivlačan svima. U Srbiji je svega devet odsto ispitanika izabralo ovu mogućnost.

Suprotno uobičajenom mišljenju, na radnom mestu ispitanicima su najbitniji međuljudski odnosi – 29 odsto, zatim priznanje za obavljen rad – 24, dok je novac tek na trećem mestu. Četvrtini ispitanih je najvažnije koliko će biti plaćeni.

Na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji u ovoj godini u proseku je bilo oko 740.000 ljudi mesečno koji traže posao. Gotovo trećina nezaposlenih ispitanika u ovoj anketi bez posla je od jedne do tri godine, a sličan je i broj onih koji su bez posla manje od godinu dana. Oko 17 odsto anketiranih nezaposlenih ne radi više od pet godina.

Najkraći „staž” na biroima za zapošljavanje imaju anketirani u Hrvatskoj. Njih 27 odsto nezaposleno je svega tri meseca. Takvih je 14 procenata u Srbiji, a 15 odsto u Bosni i Hercegovini. Kao i prošlih godina, većina nezaposlenih ispitanika, gotovo 70 odsto, traži bilo kakav posao, bez obzira da li je u vezi sa strukom. Isključivo u svojoj struci radila bi trećina ispitanika, a njih dva odsto izabralo bi posao izvan struke.

Za 63 odsto nezaposlenih ispitanika pri odabiru posla najvažnija je sigurnost radnog mesta i novac – 68 procena, dok je za nešto manje ispitanika (58 odsto) važna mogućnost profesionalnog usavršavanja i napredovanja.

Bez obzira na krizu, dve trećine zaposlenih ispitanika iz Srbije planira promenu posla. Svaki peti anketirani je izjavio da ne želi da menja posao. Oko 16 odsto je kazalo da bi posao promenili samo ako moraju. Kao i prošlih godina, posao najviše nameravaju da promene ispitanici iz Srbije, a najmanje Hrvati.

Uprkos visokoj nezaposlenosti, koja se, prema zvaničnim podacima, u ovoj godini blago smanjuje, oko 53 odsto ispitanika iz Srbije navelo je da se ne boji za svoje radno mesto. Najveću zabrinutost zbog gubitka posla u regionu izražavaju Hrvati – 45 procenata, u odnosu na 36 odsto ispitanika u Srbiji i gotovio isto toliko u BiH.

Većina ispitanika spremna je da volontira ukoliko bi postojala mogućnost stalnog zaposlenja. Polovina anketiranih školaraca u Srbiji očekuje da će posao naći u roku od šest meseci. Nešto više od četvrtine smatra da će im biti potrebno godinu i više. Da će posao tražiti pola godine do godinu dana smatra 18 odsto ispitanika, a petina smatra da će im biti potrebno šest meseci do godinu dana.

Oko polovine anketiranih koji se još školuju smatra da je najbolje posao tražiti odmah nakon završetka obrazovanja, dok bi trećina to činila i tokom školovanja. Slični podaci važe i za BiH dok najveći broj ispitanika iz Hrvatske smatra da posao treba tražiti još tokom školovanja.